МИРКО ВУКИЋЕВИЋ  OСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА!?

МИРКО ВУКИЋЕВИЋ 
OСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА!?

Васојевиће сваке године напусти велики број младих људи који желе да своју будућност граде ван граница завичајне земље. Прије него што се одлуче за одлазак поставили су себи питања: Осјећам ли да у овом крају има мјеста за мене? Гдје треба да градим свој дом? Да ли ћу развити осјећај гриже савјести што сам напустио ближње и завичај зарад личних интереса,али и да изгубим онај тихи дубоки спокој души? Хоћу ли тамо гдје идем,добити потпуно нове доживљаје,поглед на свијет и на себе,остварити неке снове,потребе,жеље?
Млађим особама,кад већ морају,лакше је да живот наставе тамо гдје сматрају да су услови бољи,јер они по природи ствари,више гледају напријед него назад,усмјерени су ка будућности и ономе што их тамо чека. Они немају ништа да одбаце,они тамо заправо треба да почну да граде своју будућност. 
Старији вуку са собом много већи терет прошлости,више успомена,успостављених односа,пријатељстава,незавршених послова,па им је теже да се усмјере на нови живот. Једноставно,са годинама је теже одбацити досадашње године. 
Младима је тешко да оставе родитеље,а још је теже онима који се отисну у свијет ,, под старе дане''. О напуштању ове земље зарад личних интереса неће много мaрити ни једни ни други. Шта ће им држава без демократије у којој ништа није организовано осим криминала. Земља без наде никоме није домовина. 
Са простора Васојевића дошло је до асимилације српског народа у новокомпоноване Црногорце због годинама невиђених притисака и уцјењивања од стране актуелне власти. Истина,мађу њима је доста оних који су објеручке прихватили њихов захтјев да се предају и продају и да им образ ,некад најважнија ,, имовина'' човјека,не може ни да се зацрвени.

Они Срби из Васојевића који се одупиру режиму и по своје мишљење не иду до Подгорице скоро да немју право на живот. Многи не могу да се запосле, а старији олако остају без посла. То је живот као на доживотној робији.
Пошто ДПС као процрногорска партија,разним методама и уцјенама,купује просрпски орјентисано становништво,све је мање наде да ће посао добити било ко ако нема књижицу ДПС-а и ако се није одрекао своје националне припадности,свога језика, писма, цркве, историје, традиције и културе.
Власти све чине да се духовне вриједности Срба у Васојевићима потисну и онемогуће. Добили смо духовну празнину,пустош у којој је све могуће. За сво ово њихово вријеме створили су испражњеног човјека за кога су неважни преци и потомци. Ни један народ не би издржао ово што Срби у Црној Гори издржавају, али ни један не би то ни дозволио. Тако је стање нашег друштва у времену када је све постало један огроман ријалити шоу. 
Поставља се питање да ли млади могу да успију у Васојевићима уколико иза себе немају припадност породице владајућој странци? ДПС је машинерија гдје сви морају да мисле исто што и шеф режима.
Власт држи своје људе са купљеним дипломама на разним приватним универзитетима. Најгоре је што српска дјеца из Васојевића,која живе и одрастају у овом миљеу ,,науче'' да је,у ствари, превара прави пут ка срећи и благостању,а не вриједан и мукотрпан рад заснован на одговорности и човјечности. Ако стартрне позиције нису исте,млади чији родитељи или они нису чланови ДПС-а не могу стићи до истог циља као дјеца привилегованих. У систему веза и везица, диплома Србима већ дуго није гаранција за запошљавање па се годинама чека посао,јер нема ко да их ,,прогура''. Чак и када не заврше високе школе дјеца моћника до добро плаћених послова и позиција у друштву стижу преко политичких веза.

Све је више Срба из Васојевића који од свега тога бјеже,него што ка нечему желе да иду. Одлуке су разне: импулсивне, донешене послије многих стресних ситуација,или су резултати дуготрајне потребе. У свеопштем сивилу,на улицама,у фабрикама,у људским душама,када се страх и неизвјесност непрестано преплићу, а држава не даје ни пет пара за судбину Срба из Васојевића,многи покушавају да преживе одлазећи за Београд, Подгорицу, приморске градове, Швајцарску, Данску,Русију, Шведску. Једино им то преостаје. Нека нам је са срећом!